//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Protivimo se odluci Skupštine grada da se objekat Doma Vojske u Šapcu proda privatnom investitoru. Mislimo da ovaj vredan objekat treba zaštititi i privesti javnoj nameni.

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /
Potpisivanje peticije vrši se unosom imena, prezimena i e-mail adrese sa desne strane ekrana, te klikom na crveno dugme SIGN >>>
/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

Opširniji tekst saopštenja možete pročitati u nastavku teksta:
//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Poštovani Gradonačelniče,

Mi, građani Šapca, pridružujemo se apelu koji su Vam 3. novembra 2015. godine uputili arhitekti iz našeg grada, i izražavamo neslaganje sa odlukom Skupštine grada, a vezano za prodaju zgrade Doma Vojske i pripadajuće parcele. Mislimo da je odluka da se ova lokacija proda privatnom investitoru nepromišljena.

Smatramo da grad ne bi trebalo da se odrekne ove izuzetno atraktivne lokacije. Lokacija je geometrijski i simbolično pozicionirana u samom centru grada. Ona se nalazi u osi Masarikove ulice, i kao takva je izuzetna reperna tačka u gradu. Zauvek ustupiti takvu lokaciju, ka kojoj je orjentisana cela Masarikova ulica, sa Narodnim muzejem, Bibliotekom šabačkom, Gimnazijom, Muzičkom školom, itd, znači da smo se i u simboličkom smislu opredelili da prodajemo, a ne da gradimo i uzdižemo sebe kroz kulturu i umetnost. Zamislite kako bi naš grad danas izgledao da su naši preci sve značajne lokacije prodali. Šta bismo mogli videti šetajući centrom grada sem zatvorenih kapija, kancelarija i butika, da nema tih par vrednih zgrada u kojima je prosvetiteljstvo svakodnevna preokupacija. U gradu koji će se nesumnjivo širiti, sužavanje zone centralnih javnih funkcija, a u korist privatnih investitora nikako ne predstavlja dobro i promišljeno rešenje.

Smatramo da Grad nikako ne bi trebalo da odustane ni od objekta Doma Vojske, jer on u arhitektonskom smislu predstavlja vredan spomenik Moderne u našem gradu, kao i simbol vremena u kom je nastao, a kakvih je u Šapcu malo. Zgrada je građena od 1960 - 1962. godine po projektu doktora arhitekture Vladimira Bjelikova, redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objekat Doma Vojske u pravom smislu te reči predstavlja kvalitetnu arhitekturu koje u ovo vreme „investitorskog“ projektovanja gotovo da i nema. Naročito ne u Šapcu. Zbog toga je moramo sačuvati.

Pitamo se, ukoliko se budući investitor odluči da na ovoj lokaciji zida poslovnu zgradu, zar već nemamo praznu "Kiflu", praznu autobusku stanicu, centre “Tina”, “Trijumf”, zgradu "Navipa" i Zeleni venac, koji smo takođe nepromišljeno izgubili. Opet, ukoliko mu se pruža mogućnost da zida stambeni objekat, što bi mu jedino moglo povratiti uložena sredstva, onda je i to vrlo neprikladno, jer ova lokacija apsolutno nije mesto za takvu funkciju.

Naše mišljenje je da bi objekat Doma Vojske trebalo zaštititi i privesti javnoj nameni.

Mogućnosti da se objekat koristi za druge namene su višestruke, s obzirom da se u istom nalazi više multifunkcionalnih sala, bioskop, kancelarije, itd. Ovo su samo neki od predloga javnih funkcija koje bi mogle da nađu mesto u objektu.

• Objekat kulture – u smislu korišćenja prostora u umetničke svrhe i pripadajućih sadržaja. Tu bi mogao da bude i Dom omladine. To bi trebalo da bude mesto okupljanja građana zainteresovanih za kulturu u svakom njenom obliku (izložbe slika, koncerti, umetničke radionice, predavanja, filmski festivali, pesničke večeri...). Šabac trenutno nema ni jednu pravu umetničku galeriju, a ima veliku potrebu za istom. Ustanove kulture našeg grada otvaraju izložbe u improvizovanim i malim galerijama, holovima, potkrovljima, lokalima. Grad kao što je Šabac, takođe, treba da ima pravi bioskop. Zašto ne rekontruisati i koristiti salu Doma Vojske za bioskopske projekcije... Ma koliko mi to želeli i za to se borili, Šabac nikada ne može postati pravi grad kulture bez jednog centralnog objekta koji sve ovo omogućava.
• Javne službe – smeštanje javnih službi u ovaj prostor bi takođe bio opravdan i poželjan potez.
• Mogući su različiti predlozi sadržaja koji ne bi uticali na narušavanje zgrade Doma Vojske.

Smatramo da je naša građanska dužnost i obaveza prema budućim generacijama, da ukažemo na važnost ovog objekta i na njegov potencijal.

Nadamo se da ćete ozbiljno shvatiti ovaj naš apel i da ćete doneti ispravnu odluku koja je u dugoročnom interesu grada. Treba imati svest o tome, da svaka arhitektonska odluka ili greška ima veliku težinu i odgovornost prema mestu, prema prostoru i korisnicima. Tim odlukama se utiče na postojanje Grada u vremenu. Te greške ostaju greške, zauvek.

Apel su 3. novembra 2015. godine uručili arhitekti:
1. Marko Gavrilović
2. Tatjana Janković Knežić
3, Marijana Vasić
4. Ivana Nikolić
5. Tatjana Todorović
6. Marija Ćurguz
7. Mario Bečko
8. Predrag Daničić
9. Ksenija Vasilić
10. Jasna Mijatović
11. Slobodan Arsenović
12. Nikola Kosijer
13. Marija Ratković
14. Jelena Timotić
15. Marija Nedić Lukić
16. Aleksandra Savatić
17. Miodrag Daničić
18. Jasmina Gašić Nikolić
19. Katarina Drezgić Kajzer
20. Olivera Mirković
21. Milica Jeremić
22. Zorica Šimić
23. Dunja Gligorić
24. Zorica Malešević
25. Marija Purešić
26. Jelena Purešić
27. Tatjana Zavađa
28. Marina Kleyweg

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Fotografije, novinske članke i dodatne podatke o objektu možete pronaći na stranici: www.fb.com/modernarh